Маросим

таҷики

English

Садақа – парйа

Чо ничо эк будьо чо. Будьо ҳайатперема эк фарзанд тара чо. Фарзандсо чҳе сало миндье чо. Рану мурс, дӱйсе карма бетьҳке авқат, чай пите бетье че. йа бетьасо раама ҷааткӱнала кҳедьто бетьечо, ки эк будьо, туп ликирнало ахта ликирке инӱ култа лангке ҷато лаге чо. Ис миндьена будьота деко,ҷааткӱнко култа утьке ассалому алайкум аба кеке ҳекасе дорӣ гийо. Будьона воалейкум салом кеке, ис миндьеко сарта, сила карке кийо:
Эй бетьаҷане ту ка хел бакар пухта дана мундьой, некин туро умр мадрой. Баади тин дин ту марай. Будьо ис галта кеке, ап чалиҷувай. Миндьена будьоко мобишта ис галта сунке, ғамгин ҳойо. Фикр каро, эй Худа ме ҷааткӱ култа утьке айо, ис будьота салам дино. Ис будьона мата икур гал кийо. Миндьеко рангсо удье, карапере айо. Бебишта карма варо, аба айисна миндьеко рангта декке, пишна каро:
Ҳа бетьа, тата кисна мааро, кисна гал дино? Миндьена кийо:
Кисна мата мааренӣ, ме ҷааткӱнала кҳедьто бетьечо, ки эк будьо рабишта ланго. Ме ҷааткӱко култа утьке дорӣ куласе гийо. Будьота ассалому алайкум аба кеке минҷа гал каро. Усна воалейкум салом кеке, оҳ-оҳ наму Худа каа хел бакар дана мундьой, некин умртуро мадурой бетьа кийо:
йасғма ме ғамгин ҳойо. Миндьеко абасна ранпере лаба декки кийо:
йа будьо ке кушта самҷай, ке вақийа сар ҳовай. Ран утьҳ ҳамсайако карма ҷа ҳандьита, чулота леке аҷа, садақата сар карӓй. Будьона тин дин, ки ваадо дине ҳова, миндьемааро ис дунйабишта ҷувай. Тин дин ис амина садақа дино. Баади тин дин, йа мундьо фе ликирай рама. Ҷораҳӱперенала кҳедьто бетье чо, ки йа будьо туп бетьҳнало ахта лангке айо. Усфири туп ликирнало ахта ланге айе чо. Айо миндье култа ланго, ки миндьена дек багайо. Ҳа чҳуть кенало абайе, чҳуть кенало абайе. йаде тин дин кийетуро ланго, ме ҷито чҳум кийо миндьена. Будьона кийо:
Э бетьаҷан, абатерена туро умрта садақа деке моло лино. Садақа, ки дино туро умр ламо ҳойо. Абе ту бетьа, эк соду дасма варай. Садақа ҳар балаата муравай. Умртаби ламо карай.

Э. Турсоат.

Садақа – таҷики

Буд набуд, як пирамард буд. Пирамард дар оилаи худ як фарзанд дошт. Фарзанди ягонаи ӯ шашсола буд. Мард бо завҷааш дар хона нишаста, бо ҳам хӯрок мехӯрданд. Писари пирамард дар кӯча, бо рафиқонаш бозӣ карда истода буд, ки ногоҳон як пирамарди нуронӣ аз тарафи офтоббаро баромад ва аз назди бачаҳо гузашта мерафт.       Ҷавони шашсола аз пеши рафиқонаш бар хесту, давида ба пеши пирамард омада гуфт: – Ассалому алайкум бобо! Пирамард воалейкум бар салом гуфта, сари писаракро сила карду гуфт: – Ту писари зирак будаӣ, лекин се рӯз пас вафот мекунӣ. Пирамард ин суханро гуфту роҳашро давом дод. Писар аз забони пирамард ин суханро шунида, ғамгин шуд. Пас аз он бо худ фикр кард: – Худоё, ман аз назди рафиқонам хеста, омадаму ба ин пирамард салом додам, аммо пирамард дар ҷавоб ба ман ин суханро гуфт. Рангу рӯяш парида, ба хонааш омад.                                                                           Ҳамин, ки писар аз дар даромад, падару модараш ба ранги рӯи фарзандашон нигариста, аз ӯ пурсиданд:           – Ҳа, писарам туро кӣ зад, кӣ дашном дод? Писар ҷавоб дод: – Ҳеҷ кас не! Ман бо рафиқонам бозӣ мекардам, ки ногаҳон аз роҳ пирамарде мегузашт, – аз назди рафиқонам хеста, ба пеши ӯ давида рафтам ва салом додам. Пирамард саломи маро алейк гирифту чунин гуфт: – Чӣ хел писари бо ақлу зирак ҳастӣ. Аммо умрат кӯтоҳ аст.  Барои ҳамин ман ғамгин шудам. Падари писар рӯ ба завҷааш оварду гуфт:            – Он пирамард чӣ сирре ҳаст, ки медонад. Шояд ягон воқеае рух диҳад! Занак ба хонаи ҳамсоя рафта дегро биёр, садақаро саркунем. Пирамард се рӯз мӯҳлат дода бошад. Пас, писари мо аз ин дунё риҳилат мекунад.                                                                 Падари писар, се рӯз барои фарзандаш садақа медиҳад. Баъд аз се рӯз писарбача ба кӯча баромада, бо рафиқонаш бозӣ карда нишаста буд, ки ҳамон пирамарди нуронӣ, аз тарафи офтобшин омад. Пирамард аз назди бачагон мегузашт, ки ногаҳон ин писарбачча пирамардро дида гуфт: – Ҳа, бобои дурӯғгӯй, се рӯзи гуфтагиатон гузашт. Ман то ҳол зинда ҳастам. Пирамард гуфт: – Э… писарҷон, набераҷон, падарат умри туро садақа дода харид. Садақа, ки додӣ умрат дароз мешавад. Акнун ту ба 110 медароӣ. Садақа, ҳам балоҳоро рад мекунад, ҳам умри инсонро дароз мекунад. Бо ҳамин афсона тамом шуд.

Ceremony – English

Once upon a time there was an old man. ‎The old man had one six-year-old son. While the man and his wife would sit drinking tea and eating food, his son would play on the street with the other kids.

One day, an old man out of nowhere came passing near the kids. The boy ran up to the old man and said, “Peace be upon you, father.” The old man patted the boys head and said, “And upon you, peace. Oh, dear boy, you are such a good, wise boy but your life will be short. ‎After 3 days you will die.” Then the man continued on his way.

Hearing this, the boy’s color drained from his face and he was sad. As he walked home he thought, ”Hey God, I was the only kid who stood up and greeted that old man, so why did he say that to me?”  

‎When he entered his home, seeing the boy’s color, his father and mother asked: “Hey son, who hit you, what happened to you?”

The boy said, “No one hit me, I was sitting playing with the kids when an old man past us on the road. ‎Standing from among my friends I ran near him. ‎I greeted the old man saying ‘peace be upon you.’ He greeted me back, saying, ‘what a smart, good boy you are, but your life will be short, son,’ he said. ‎That’s why I was sad.”

The boy’s father looking at his wife said: “That old man knows something, there must be some event about to start. Let’s start a ceremony for blessing. The old man gave us three days until my son will pass from the world.” ‎

The wife stood up and went to the neighbors’ to get a pot and table‎. ‎For three days the family did the ceremony for blessing cooking and hosting the neighbors.

After 3 days this boy went out to the street again. He sat as he was playing with his friends when the old man came passing by again from the direction of the sun, when the boy looked up at him and said, ‎”Hey, liar liar! ‎Look!  Three days passed and I’m still alive!”

 The old man said, “Hey dear boy, your father bought your life with this ceremony of blessing. The ceremony he did made your life long. ‎Now you will live to be 110.”

‎The ceremony of blessing will change every curse. ‎It makes life long.